Internet

 Интернет је светски систем умрежених рачунарских мрежа који је трансформисао начин на који функционишу комуникациони системи. Почеци Интернета се вежу за стварање АРПАНЕТ-а, 1969. године, мреже рачунара под контролом Министарства одбране САД. Данас, интернет повезује милијарде рачунара широм света на један нехијерархијски начин. Интернет је производ споја медија, рачунара и телекомуникација. Међутим, интернет није само производ технолошког напретка, него такође друштвених и политичких процеса, укључујући научну заједницу, политику и војску. Од својих корјена као једно неиндустријско и непословно окружење везано за научну заједницу, Интернет се врло брзо проширио на свет трговине и пословања. Ипак, било је потребно скоро 30 година да се Интернет наметне као технолошка иновација која константно трансформише друштво и економију.

Појам Интернет значи мрежа унутар мреже, или интернаконекција између више рачунара. Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују, и тиме чине ову структуру. Интернет се све више назива глобалном мрежом информација (велика интернационална-глобална база података). Број рачунара на Интернету се тренутно процењује на око 2.000.000.000. Количина информација коју ти сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.

Историја

Већ од првих дана па све до данас, Интернет је прославио много „рођендана“, али који је прави тешко ће се сложити и најбољи познаваоци историје информатике. Неки тврде како је то 1961. кад је др. Леонард Клајнрок на универзитету MIT први пут објавио рад о packet-swiching технологији. Неки наводе 1969. годину као годину рођења Интернета јер је тада Министарство одбране САД-а одабрало Advanced Research Project Agency Network, познатију као АРПАНЕТ, за истраживање и развој комуникација и командне мреже која ће преживети нуклеарни напад. Седамдесете године донеле су неколико веома важних открића која су обележила развој Интернета каквог данас знамо, а потом се догодило и одвајање АРПАНЕТ-а из војног експеримента у јавни истраживачки пројект. Вероватно је најважнији тренутак био 1983. кад је тадашња мрежа прешла са NCP-а (Network Control Protocol) на TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), што је значило прелазак на технологију каква се и данас користи.

Протоколи су стандарди који омогућавају комуникацију рачунара путем мреже, а 1983. године мање од 1000 рачунара је било спојено са АРПАНЕТ користећи релативно примитивни Нетворк Контрол Протокол, који је упркос многим ограничењима, био употребљив у малим мрежама, и није био довољно флексибилан за ширу употребу. Како се АРПАНЕТ експоненцијално повећавао, видело се како је потребан општији приступ комуникационом протоколу како би могли бити удовољени све већи захтеви и стварана све компликованија мрежа рачунара.

Винтон Церф који је са Робертом Каном створио TCP/IP протокол, једном је рекао:

Створили смо протокол који ће се користити и у великом мрежама с великом бројем рачунара, протокол који ће носити Интернет будућности, што је значило да мора бити флексибилан како би различите мреже могле функционисати у заједничком окружењу.

Наиме већ је тада било јасно како ће Интернет бити велика мрежа састављена од великог броја мањих мрежа. Али тада је прелаз на TCP/IP био контроверзан: неки делови информатичке заједнице желели су прихватање других стандарда, а највише се помињао Open System Interconection Protocol. АРПАНЕТ је пре службеног прелаза на TCP/IP у неколико наврата искључио NCP пренос података како би уверио „неверне томе“ да се NCP може искључити по жељи.

Винтон Церф и Роберт Кан почели су рад на новом протоколу пуно пре 1983. године, тачно 10 година раније јавила се идеја о новом протоколу, а следећих година су се развијали и усавршавали детаљи протокола који ће променити историју. Имплементација TCP/IP-а у тадашње време и оперативне системе трајала је скоро 5 година, док је на АРПАНЕТ било спојено око 400 рачунара. Ситуацију је поједноставио детаљ што су многи рачунари користили Packet Radio и Packet Satellite које су већ неколико година радиле са TCP/IP протоколом. 

Интернет маркетинг (енгл. Internet marketing) представља скуп стратегија и техника које користе интернет као канал пословне комуникације за подршку остваривања генералних маркетиншких циљева организације или предузећа.^[1]

Интернет маркетинг користи приступ који нуди директни маркетинг ослоњен на раст и развој телекомуникација и информатичку технологију. Интернет маркетинг је заправо интерактивни директни маркетинг. Ова врста маркетинга обухвата, како креативни, тако и технички аспект интернета, укључујући дизајн, развој, рекламе и маркетинг у конвенцијалном смислу речи.

Дубока и прецизна фрагментација тржишта коју омогућава интернет маркетинг, а чији је исход „један човек — један сегмент“, омогућава прелазак са масовног на микромаркетинг.

Са аспекта дефинисања „класичног“ маркетинга, може се рећи да је интернет маркетинг збир активности које су употребљене у циљу усмеравања токова производа и услугаод произвођача према потрошачу (кориснику, купцу, клијенту) коришћењем интернета као канала пословне комуникације.

Поред термина интернет маркетинг користе се и термини е-маркетинг, онлајн маркетинг, сајбер маркетинг, виртуелни маркетинг, интерактивни маркетинг.

Претраживач веба представља интернет сервис, чија је сврха тражење информација на вебу, и то углавном задавањем кључних речи, а много ређе одабиром понуђених ставки. Исход претраге се најчешће приказује као списак веб сајтова који садрже тражену информацију, уз могућност да се понуђени веб сајтови посете са страна претраживача. Један од најпознатијих светских претраживача је Гугл.

Гугл (Google Inc. NASDAQ: GOOG и LSE: GGEA) је америчка јавна корпорација, специјализована за Интернет претрагу и рекламирање на Интернету. Седиште компаније је у месту Маунтин Вју, Калифорнија.

Компанија је 30. јуна 2007 имала 13.748 стално запослених радника^[4]. Гуглов пословни циљ је „да организује светске информације и учини их светски доступним и корисним“^[5] Гуглова пословна филозофија укључује изјаве као што су „Не будите зли“, и „Посао би требао бити изазован и изазов треба да буде забаван“, приказујући тако опуштену пословну културу.

Гугл су основали Лари Пејџ (Larry Page) и Сергеј Брин (Sergey Brin) док су били студенти на Универзитету у Стенфорду и компанија је прво основана као приватна предузетничка компанија 7. септембра 1998. Гуглова прва јавна продаја акција одржала се 19. августа2004. подижући вредност компаније са 1,67 милијарди америчких долара на 23 милијарде долара. Преко серије нових производа, аквизиција и партнерства, компанија је проширила своју основну делатност претраге и рекламирања у друга подручја, укључујућиелектронску пошту, онлајн мапе, приказ видео формата, и остало.